Uspeh ne dolazi preko noći

Balansiranjem unutrašnjih potencijala i spoljašnjih tržišnih zahteva dolazimo do optimalnog poslovanja, što je cilj svake kompanije. Optimizacija je dinamična kategorija – ona je sklona unapređenju na svim nivoima i u svim fazama poslovanja

Zvanje mašinskog inženjera dobija se diplomiranjem na mašinskom fakultetu. Stečeno znanje i veštine mogu se unaprediti. Biti vrhunski i uspesan inženjer uz određeni rad i to je moguće. Ali, šta je potrebno da bi jedan iskusni inženjer uspešno vodio firmu? Ono po čemu se razlikuje od svojih kolega inženjera je – preduzetnički duh, koji obuhvata preduzimljivost kao osobinu, proaktivnost, inicijativu, samostalnost i inovativnost. Preduzetnički duh podrazumeva i životni stav da verujete u sebe i imate želju da budete aktivni. Da stvorite promenu, kako u okruženju, tako i u sopstvenom životu.

Odluku da uđe u nemirne preduzetničke vode mašinski inženjer Branko Babić doneo je početkom 90-tih godina prošlog veka. Prethodno je gradio svoju karijeru u Prvoj Petoletki iz Trstenika, velikoj i poznatoj kompaniji ne samo u tadašnjoj Jugoslaviji već i mnogo šire. Usled nemilih događaja, sankcija, inflacije, sukoba, ekonomske i političke krize, Petoletka je počela da stagnira i da se urušava, a zaposleni da ulaze u veoma nezavidan položaj, obzirom na zarade koje nisu mogle da obezbede ni najelementarnije životne potrebe. Nakon 12 godina u Petoletki i stečenog iskustva na mnogim kompleksnim projektima u zemlji i u inostranstvu, gospodin Babić je u decembru 1992. godine osnovao preduzeće Omniprojekt.

Danas se ova kompanija bavi projektovanjem, konstruisanjem, proizvodnjom i montažom mašina i kompletnih linija za punjenje i pakovanje tečnih, praškastih, polučvrstih i čvrstih formi u odgovarajuci tip ambalaže. Za svoje mašine i linije projektuje i razvija svoje elektro-upravljačke ormane sa sopstvenim upravljačkim softverom, uz upotrebu komponenti vodećih zapadnih proizvođača. Pored projektovanja i proizvodnje mašina za domaće i ino tržište, Omniprojekt se bavi i konsaltingom za velike privredne sisteme, u smislu unapređenja tehnoloških procesa. Danas je kompanija  pretežnu delatnost usmerila na farmaceutski sektor, a preko 60% proizvodnje čini izvoz.

Završili ste Mašinski fakultet, gde nalazite prvo zaposlenje?

Mašinski fakultet smer motori i motorna i šinska vozila upisao sam iz razloga što se industrija Kraljeva u to vreme oslanjala na Fabriku vagona, međutim na poslednjem semestru studija dobio sam stipendiju od kompanije Prva Petoletka iz Trstenika, uz obavezu da nakon diplomiranja provedem jedno vreme na radu kod njih. U to vreme Petoletka je bila jedna od najrazvijenih fabrika u regionu. Bavila se proizvodnjom hidraulike i pneumatike, bila je izazov za mlade inženjere, pa je i za mene to bilo okruženje u kome se moglo dosta naučiti. Zaposlio sam se 1981. godine i počeo od inženjera pripravnika,  prošao sve procedure i sektore. Stalno putovanje od Kraljeva do Trstenika zahtevalo je izvestan napor, ali je želja za sticanjem znanja i veština bila odlučujuća da ostanem u fabrici.

Relativno brzo sam napredovao od inženjera konstruktora, vodećeg konstruktora do šefa razvojnog projektnog biroa. Radio sam na mnogim i važnim projektima, a posebno bih istakao one na Ruskom tržištu u oblasti manipulacionih tehnoloških sistema. Međutim, u to vreme dolazi do krize, hiperinflacije, malih zarada, pa ja posle 12 godina rada napuštam Petoletku. Kao  inženjer sa iskustvom morao sam da potražim zaradu i obezbedim egzistenciju van fabrike, jer ona tada nije imala kapacitete da zadrži kvalitetne inženjere.

Znači, osnivate firmu i počinjete privatni biznis?

Da. Te godine su bile neizvesne, pre svega u egzistencijalnom pogledu. Plata od oko 30 maraka nije podmirivala ni najosnovnije potrebe. Nakon kratkog angažovanja u drugim privatnim firmama, 1992. godine odlučujem da osnujem firmu Omni projekt i sa par kolega inženjera započnem privatni posao. U početku to su bile mašine za pakovanje namenjene prehrambenoj industriji u Srbiji. Pošto je tada bilo dozvoljeno privatnim firmama da rade sa kafom, otvoreno je tržište za mašine za prženje, pečenje i pakovanje kafe. Mnogim pržionicama projektovali smo i isporučili mašine, radili smo ono što je tržište u tom trenutku zahtevalo.

Odskočna daska bila je 1997. godine, odlazak na sajam u Moskvu gde smo uspostavili kontakt sa potencijalnim kupcima i našli svog predstavnika za to tržište. Još dok sam radio u Petoletki često sam odlazio u Rusiju i radio mnoge projekte. Rusko tržište je imalo veliki potencijal, moglo se prodati skoro sve. Navešću primer da je nemački Mercedes u Moskovskom regionu prodavao više vozila za jedan mesec, nego u zapadnoj Evropi za pola godine. 

Kako je teklo dalje poslovanje, danas poslujete u farmaceutskom sektoru?

Video sam da su mnogi veliki privredni idustijski sistemi poput, Prve petoletke, Lole,  pod naletom krize počeli da se osipaju kadrovski. Slično je bilo i u farmaceutskom sektoru, velike farmaceutske kuće poput Galenike, Velefarma, Zdravlja, Nevene, počele su da stagniraju. Pojavile su se privatne farmaceutske kuće, koje su se u početku bavile veletrgovinom lekovima, a kasnije su počeli i sa proizvodnjom.

U to vreme značajan nam je bio odlazak na sajmove faramaceutske opreme u Italiji i Nemačkoj, gde smo sticali iskustva. U svojstvu  konsultanta davali smo  podrušku u odabiru opreme koju sami nismo proizvodili. Sa mnogima i danas sarađujemo.

Omniprojekt nudi mašine i kompletne proizvodne linije po sistemu ključ-u-ruke, ima svoj projektni biro za dizajniranje mašina i razvija sopstvene upravljačke softverske pakete za automatsko upravljanje.

Razvoj opreme za farmaceutsko tržište doprineo je da ovladamo GMP standardima i validacionim protokolima. Zato je naša proizvodnja usmerena 60 odsto na potrebe sektora farmacije, a ostalo je vezana za prehrambenu, petrohemijsku i hemijsku industriju.  

Važno je dobro analizirati i odmeriti, ne samo količinu rizika koja je prihvatljiva vašoj kompaniji, nego izabrati one poduhvate koji se mogu kontrolisati raspoloživim resursima u datom okruženju.

Ove godine obeležavate jubilej 30 godina poslovanja, kako vidite promene u kontestu poslovanja?

Može se reći da svako vreme nosi svoje breme. Morate se prilagoditi okruženju, kako u životu, tako i u poslovanju. Mi u tehnici često koristimo izraz „optimizovati“. Ne postoji tehnički minimum i tehnički maksimum, već tehnički optimum. Tako je i u razvoju firme – gledate da se optimizujete. Živimo u vremenu veoma dinamičkih promena, na tržištu morate brzo reagovati. Prilagođavanjem proizvodnog asortimana po ceni, količini i kvalitetu, kompanije na različite načine izlaze u susret potrebama tržišta i na taj način obezbeđuju svoj rast i razvoj.

Sa druge strane, unutrašnji resursi kompanije, pre svega kadrovska, materijalna, finsijska, sredstva za rad i drugi, utiču na oblikovanje proizvodnog programa. Balansiranjem unutrašnjih potencijala i spoljašnjih tržišnih zahteva dolazimo do optimalnog poslovanja, što je i cilj svake kompanije. Naravno, optimizacija je dinamična kategorija i ona je sklona unapređenju na svim nivoima i fazama poslovanja. Veoma je važan poslovni ambijent, odnosno stanje u državi, inflacija i stabilnost kursa.

Sigurno, promene koje su nastale pojavom „korone“, mnogim poslovnim subjektima su otežali poslovanje. To se desilo i nama, ali smo imali povećanu tražnju opreme, što se pozitivno odrazilo na poslovanje.

Šta donosi rizik u poslovanju, kako ga vidite?

Danas je rizik deo svakodnevnog života. U poslovnom smislu preduzeća se permanentno sučeljavaju sa manjim ili većim rizicima. Prvi imaju potencijalno manje posledice po biznis i relativno se lako mogu kontrolisati, dok drugi, veći rizici, mogu biti pogubni po opstanak preduzeća. Rizik je povezan sa donošenjem odluka. Poslednjih decenija se nivo rizika u poslovanju povećao što je posledica dinamičnijeg poslovanja, odnosno učestalosti donošenja poslovnih odluka. Svet se menja, ambijent poslovanja takođe, kompanije koje ne predvide i ne odgovore na vreme adekvatnim odlukama, mogu izgubiti konkurentnost ili imati teže posledice za svoje poslovanje.

Zato je veoma važno prethodno analizirati i odmeriti ne samo količinu rizika koja je prihvatljiva vašoj kompaniji, nego izabrati one poduhvate koji se mogu kontrolisati sa raspoloživim resursima u datom okruženju. Mi smo pre nekog vremena odlučili da proširimo naše poslovne kapacitete dogradnjom, još jedne proizvodne hale. Mnogi su bili skeptični, obzirom na nestabilnost tržišta, ali to nije bila nepromišljena odluka, već odluka donešena na bazi drugoročnog razvoja i potrebe za širenje kapaciteta, kako bi što bolje odgovorili potrebama kupaca.

Danas, hala je gotova i stavljena u funkciju našeg poslovanja. Kroz dosadašnji rad naučio sam da je najbitnije ne stati u poslovanju, jer tada obaveze pristižu, a prihoda nema, trpi poslovanje i veoma je teško vratiti se u normalan režim rada.

Znači, nema zastoja, mora se stalno ići napred?

Ne samo ići, mora se trčati. Pre dvadesetak godina pročitao sam govor Endru Karnegija, američkog kralja čelika, prilokom otvaranja kompanije koja je imalu antilopu u logo-u. On je tada slikovito naveo da svako jutro kada se probudi, antilopa mora trčati brže od lava. Sa druge strane, i lav kada se probudi, mora biti brži od najsporije antilope, da bi preživeo. Znači, nije važno da li ste antilopa ili lav, važno je da kada se probudite počnete da trčite. Ne važi pravilo da velika riba jede malu, nego brži jedu sporije. Biti brži i bolji je imperativ u današnjem poslovanju.

Faramceutski sektor je zahtevan. Koliko investirate u svoje kapacitete da biste odgovorili na zahteve kupaca?

Da bismo zadovoljili zahteve klijenata, moramo da kontinuirano unapređujemo sopstvenu proizvodnju. To više nije samo automatizacija, već koncept industije 4.0, u sklopu kojeg se podrazumevaju digitalne tehnologije. Implementacijom najnovijih tehnoloških dostignuća u proces rada, mi podižemo i unapređujemo svoju uslugu, a time ispunjavamo zahteve mnogih standarda i prenosimo kvalitet našim kupcima. Jednostavno, implemetacija optimizacije poslovnih procesa donosi efikasnost i rasterećenje nepotrebnih operacija koje ste do sada radili. Na primer, u našoj proizvodnji počeli smo da primenjujemo specijalne softverske pakete koji prate proces proizvodnje u realnom vremenu. Možemo da pratimo status proizvodnje, da u svakom tenutku znamo šta je započeto i kada se završava.

Pre isporuke opreme, pozivamo klijente na predprijem opreme, tzv. FAT protokole, kada mogu da vide kako linija funkcioniše, da sugerišu primedbe i predloge. Nakon uspešnog predprijema, vrši se isporuka opreme i instalacija kod klijenta, tzv. SAT protokoli. Tada se obavlja konačan prijem opreme, nakon čega teče garantni rok.

Koliko su bitni zaposleni? Kako ih motivisati da bi postigli najbolji rezultat?

Možete imati velike hale, savremene kancelarije, najnovije mašine i opremu, ali zaposleni se smatraju najvrednijim kapitalom svake kompanije. Motivisani zaposleni su produktivni, efikasni, predani i utiču na pozitivan rezultat poslovanja.

Ako pođemo od zarade, normalno je da zaposleni žele da dobro zarađuju. Ali oni žele i određeni ambijent, kvalitetne uslove za rad, da se razvijaju i napreduju, da imaju dobre međuljudske odnose. Tu su i druge aktivnosti vezane za druženje, rekreaciju i druge aktivnosti koje su u funkciji boljeg povezivanja i komunikacije, da bi se osetila pripadnost kolektivu.

Dok sam radio u Prvoj petoletki imali smo dinamicki obracun licnog dohotka. Polazilo se od toga da visina dohodka nije fiksna kategorija.

Ne važi pravilo da velika riba jede malu, nego brži jedu sporije. Biti brži i bolji je imperativ u današnjem poslovanju.

Nije isto bilo provesti 150, ili 200 sati na poslu. Neko je morao da proceni da li posao zahteva da se ostaje duže na poslu i da je to svrsishodan razlog. To je bio tzv. koeficijenat ličnog doprinosa, koji donosi ličnu stimulaciju do 20 odsto na mesečnom nivou. Drugi koeficijent je tzv. fakturisana realizacija, što znači da delite sudbinu fabrike, odnosno dobijate deo plate koji varira u zavisnosti da li su ispunjeni planovi, da li je fakturisano, da li je izvršena realizacija. Kada je to bilo ispunjeno rastao je lični dohodak, što je uticalo na kolektivnu motivaciju. Na kraju, tu je i koeficijenat koji je vezan za radno mesto na osnovu sistematizacije, a sva tri koeficijenta uticali su na dinamičan obračun, što je rezultiralo da nijedan mesec nije bio isti po zaradi.

Da li možete izdvojiti bitne odluke u dosadašnjem poslovanju?

Sigurno je to odluka da napustim državni posao u Petoletki i  osnujem firmu. Zatim odluka nastupa na Ruskom tržištu. Odlazak na sajamove u Italiji i Nemačkoj, gde smo uspostavili kontakte i saradnju sa mnogim kompanijama. I naravno, opredeljenje za opremu u farmaceutskoj industiji, zbog čega je to dominantan sektor u našem proizvodnom portfoliju.

Nedavno smo doneli i odluku o nastupu na Dizeldorfskskom sajmu Interpak 2023, što je bio značajan finansijski iskorak, ali očekujemo da će nam otvoriti nova inotržišta, možda čak i američko. Nije isto prodati mašinu u Srbiji, ili recimo u Americi, jer postoji velika cenovna razlika. Ovaj sajam je specijalizovan za demonstraciju tehnoloških dostignuća proizvodnih linija i tehnologiju pakovanja za farmaceutsku, prehrambenu i hemijsku industriju. Specifičan je po tom što se održava svake treće godine i smatra se za jedan od najprestižnijih u svetu.

Najnovije vesti
  • Međunarodni sajam tehnologije pakovanja i ambalaže
    Omniprojekt će učestvovati na Varšava Pak, 9. sajmu tehnologije pakovanja i amblaže koji se od 23-25. aprila 2024. godine održava u Varšavi, Poljska.
  • Uspešno realizovan SAT u Ljekarni Zagreb
    Isporučen i pušten u rad Mikser Homogenizator 120l za polučvrste proizvode i izvršena obuka operatera koji će upravljati mašinom.
  • 30 godina posvećeni savršenstvu
    Za nas najvažnija ciljna grupa, od početka je bila farmaceutska industrija, najviše iz razloga što u to vreme nije bilo konkurencije koja je mogla da ponudi opremu za pakovanje u kvalitetu proizvođača sa zapada.
  • Investirati u pakericu, da ili ne?
    10 ključnih argumenata koje treba razmotriti pre odluke o investiciji u opremu za pakovanje, odnosno glavne prednosti mašina za pakovanje
Kategorije vesti

Ostavite komentar